Najvažniji način za praćenje ukupnog fizičkog zdravlja je redovna provera vrednosti u krvi, odnosno analize koje mogu da ukažu na brojna zdravstvena stanja kao što su anemija, koronarna bolest srca, dijabetes. U situacijama kada nema srčanog oboljenja može da se ukaže na stepen rizika od nastanka bolesti, a testovi krvi mogu da pokažu kako deluje propisana terapija. Pojedine vrednosti u krvi takođe mogu da ukažu i na stanje bubrega. Kreatinin je bitan parametar i on predstavlja otpadni proizvod koji nastaje normalnim metabolizmom mišićnih ćelija. Kada su bubrezi zdravi, oni kreatinin uklanjaju iz bubrega kroz urin, a vrednosti kratinina daju jasnu sliku o sposobnosti bubrega i njihovom stanju. Dr Predrag Matić navodi šta je od analiza bitno za praćenje zdravstvenog stanja.

,,Određivanje vrednosti šećera u krvi je primarno i kod osoba obolelih od dijabetesa i bilo bi najidealnije da se prati svaki dan. Međutim, dva do tri puta nedeljno se smatra da je dovoljno, a u nekim situacijama lekar koji vodi i leči pacijenta tražiće da se uradi i profil glikemije. On podrazumeva određivanje nivoa šećera u krvi u tačno određenim vremenskim periodima, i to je najčešće jedan sat pre svakog obroka i dva sata posle obroka, zatim oko ponoći i u tri ujutru. Na osnovu tog profila glikemije odrediće se adekvatna terapija. Takođe, važna laboratorijska analiza je određivanje hemoglobina A1c odnosno glikoziliranog hemoglobina koji nam pokazuje da li je glikemija bila dobro regulisana u prethodna tri meseca. On se radi dva puta godišnje, ali bi bilo idealno na svaka tri meseca, jer bi onda adekvatna terapija mogla da se sprovede. Zadovoljavajuća vrednost hemoglobina A1c je sedam procenata i ukoliko su dobijene vrednosti do 7 procenata možemo reći da je terapija za kontrolu glikemije dobra. Ukoliko su vrednosti veće potrebno je da se terapija koriguje. Ovaj test se može raditi u bilo koje doba dana, nevezano od toga da li je pacijent jeo ili ne. Od drugih laboratorijskih analiza koje treba da se rade je određivanje nivoa triglicerida u krvi kao i holesterola, a to je potrebno raditi jednom godišnje. Osim toga, postoje i neke kontrole koje nisu laboratorijske i koje je potrebno sprovoditi, poput kontrole arterijskog pritiska i adekvatna terapija ukoliko pacijent boluje i od hipertenzije. Potrebno je uvesti odgovarajuću terapiju i korigovati pritisak da on ne prelazi 140 sa 90 milimetara živinog stuba. S druge strane potrebna je i kontrola telesne mase da bi se adekvatnom ishranom i fizičkom aktivnošću sprečila pojava gojaznosti“ objasnio je Matić. Mnoge hronične bolesti mogu biti sprečene pravovremenim delovanjem kroz preventivne sistematske preglede i analize krvi. Studije pokazuju da je individualno ponašanje odgovorno za čak 50% zdravstvenog statusa osobe. Pozitivne promene načina života smanjuju mogućnost za nastanak bolesti, a redovne kontrole sprečavaju dalji razvoj i napredovanje bolesti.

Olivera Stefanović -Stanković