Stanje kada telo ne koristi adekvatno insulin naziva se insulinska rezistencija ili dijabetes.Pankreas proizvodi ovaj hormon koji se naziva insulin i on zapravo pomaže glukozi da uđe u ćelije masti i mišića da bi se koristio kao energija. Telo dobija glukozu iz hrane, a u periodima posta jetra sama proizvodi glukozu. Nivo glukoze u krvi nakon jela raste i tada pankreas oslobadja insulin u krv. Takodje, insulin snižava nivo glukoze u krvi da bi odrzao optimalan nivo. Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije u mišićima nemaju dobar odgovor na insulin i kada ne mogu da preuzmu glukozu iz krvi. Zbog toga pankreas nastavlja da proizvodi još insulina kako bi glukoza mogla da udje u ćelije. Insulinska rezistencija je povezana sa nastankom dijabetesa tip 2 i zapravo predstavlja neku vrstu reddijabetesnog stanja. Problem insulinske rezistencije, njen uticaj na zdravlje objasnio je ginekolog doktor Nemanja Josić.

,, Insulinska rezistencija je problem koji pogađa žene. Pacijentkinje se najpre jave svom ginekologu zbog neredovnih menstruacija. Jedan od hormona koji se ispituje zbog neredovnih menstruacija je test opterećenja šećerom sa određivanjem insulina u krvi. Vrši se provera insulinemija. Ne postoje univerzalni kriterijumi ni načini na koji bi se taj problem precizno definisao, jer postoji problem u ginekološkom i endokrinološkom smislu. Žene sa neredovnim menstruacijama i insulinskom rezistencijom ne moraju da budu i gojazne, već mogu biti i žene atletske konstitucije koje se bave sportom poluprofesionalno ili vrlo aktivno itd. Često se dešava da postoji problem da žena ostane u drugom stanju. Terapija za insulinsku rezistenciju koja se daje pre planirane trudnoće, povećava plodnos, ciklus postaje redovniji i po sadašnjim protokolima terapija se nastavlja i u toku trudnoće. U saradnji sa endokrinologom ta terapija može biti korigovana ili isključena nakon prvog tromesečja.“

Određene kategorije ljudi se nalaze u većem riziku za razvoj insulinske rezistencije. Faktori rizika su vezani za način života ili genetsku predispoziciju. Jedan od njih je prekomerna telesna težina, starost preko 40 godina, ostale bolesti kao što su visok krvni pritisak, nivo holesterola u krvi, bolesti srca, sindrom policističnih jajnika i druge bolesti. Osim toga, određene grupe lekova mogu da utiču na nastanak insulinske rezistencije. Neki faktori rizika se ne mogu promeniti, ali oni koji se tiču načina života i promena navika mogu da smanje šanse za razvoj insulinske rezistencije.

Visceralna mast koja je rasporedjena u predelu stomaka predstavlja glavni uzrok insulinske rezistencije, a može da se odnosi i na osobe čiji je indeks telesne mase u granicama normale.

Fizička aktivnost povećava sposobnost tela da održava ravnotežu glukoze u krvi. Insulinska rezistencija se dijagnostikuje testom opterećenja na glukozu. Fizička aktivnost i odgovarajući režim ishrane mogu da pomognu telu da bolje reaguje na insulin. Mali korak u promeni ishrane može trajno da promeni razvoj insulinske rezistencije. Što ranije preduzmete akcije u cilju promena navika, rezultati će doći pre svake mogućnosti da do same bolesti dodje.