Jesen je vreme kada se na pijacama može naći širok spektar voća i povrća, pa je izbor namirnica izuzetno bogat. Voće i povrće obogaćuje svakodnevni jelovnik vitaminima i hranljivim materijama, neophodnim za adekvatnu ishranu organizma. U ishranu treba uvrstiti što više raznovrsnih elemenata, i voditi računa o količinama, napominje Violeta Orešković-Ćurčić.

„Svi treba da imaju meru. Nikome ne treba kilogram i više voća na dnevnom nivou. Jedna jabuka, kruška, bresvka posle obroka, parče lubenice, grozđe u nekoj ograničenoj količini je sasvim dozvoljeno i prihvatljivo. Više od toga zaista nema potrebe, jer našem oragnizmu ne treba previše sastojaka koje sadrže voće. Treba naći meru u svemu.“

Kada je povrće u pitanju onda je malo drugačija situacija. Ono može, i preporučljivo je da se unosi mnogo više nego voće. „Pogotovo zeleno povrće, koga su sada pijace prepune poput kelja, prokelja, karfiola, brokolija, tikvica, kupusa - znači sada ima svega i treba se malo više okrenuti povrću, a voće je tu da nas zasladi.“

Postoje određena ograničenja kada je u pitanju konzumacija povrća, poput krompira zbog visokog nivoa ugljenih hidrata koje on sadrži. 
„Nažalost, 300 do 500g krompira će svima napraviti stomačić, što nikako nije dobro. Krompir je zapravo vrlo preporučljiv, naravno u nekim optimalnim količinama, a 100 do 150g je sasvim pristojna količina za jedan obrok. Krompir sadrži složene ugljene hidrate koji se vrlo sporo razlažu, i samim tim, ne dovode do naglog skoka šećera u krvi što se nekada smatralo da je tako. Problem su namirnice koje sadrže proste ugljenje hidrate, a krompir to nije.“

Kada je u pitanju povrće čiju konzumaciju treba ograničiti, postoji više mogućnosti kombinovanja sa drugim namirnicama koje će upotpuniti hranljivu vrednost obroka.
„Šargarepa je isto jedna od namirnica za koju postoje različita mišljenja. Ona sadrži svega 7g ugljenih hidrata u 100g sveže šargarepe. Naravno postoje različite situacije, da li će neko pojesti 300g variva od šargarepe ili će to iskombinovati sa mesom, salatom, što će sniziti glikemijski indeks onda je situacija potpuno drugacija. Treba naći najbolju meru kombinovanja namirnica sa niskim i visokim glikemijskim indekstom,“ napominje Violeta Orešković-Ćurčić