Fizička aktivnost je osnovno sredstvo za poboljšanje fizičkog i mentalnog blagostanja. Smanjuje rizik od mnogih nezaraznih bolesti. Savremen način života nudi sve manje mogućnosti za fizičku aktivnost, a to doprinosi ozbiljnim zdravstvenim posledicama koje postaju sve aktuelnije u društvu. Statistika kaže da dve trećine odraslih ljudi ne ispunjava preporučen nivo dnevne fizičke aktivnosti. Fizička aktivnost je svedena na minimum ostavljajući ljude da ignorišu suštinsku vrednost za dobrobit zdravlja. U prilog tome idu i loše navike kada je ishrana u pitanju, a tome posebno doprinosi dostupnost industrijskih namirnica i brze hrane. Prva vidljiva posledica na zdravlje je porast gojaznosti, a zatim i nastanak različitih bolesti. Široko znanje o prednostima bavljenja fizičkom aktivnošću može da utiče na promenu svesti i promeni odnosa prema stvaranju zdravijih navika, a jedna od njih je svakako kretanje i sport. Profesorka doktorka Sanja Mazić detaljno je objasnila značaj fizičke aktivnosti.

,,Preporuke kažu da je neophodna dnevna aktivnost od 30 minuta umerene fizičke aktivnosti koja obuhvata velike grupe mišića i da tih trideset minuta podelimo u tri grupe po deset minuta, ako nam to tako odgovara, ali da ne sme da bude manje od deset minuta. Naravno za one koji žele da se bave intenzivnom fizičkom aktivnošću njima je dozvoljeno tri puta nedeljno u trajanju od dvadeset minuta. Ove preporuke imaju za cilj očuvanje zdravlja i njegovo unapređenje i ne odnosi se na postizanje sportskih rezultata. Kada je dijabetes u pitanju, fizička aktivnost će je prevenirati, a isto tako ako je neko aktivan, to je lek za šećernu bolest. Postoji mnogo sportista koji su oboleli od dijabetesa. Podsetiću na košarkaša Morisa koji sebi tokom utakmice daje insulin. Dijabet nije kontraindikacija za bavljenje sportom, pod uslovom da je kontrolisana od strane lekara" smatra Mazić.

U zavisnosti od ciljeva, zdravstvenog stanja i željenih rezultata treba napraviti plan za bavljenje sportom. Vežbanje umerenog intenziteta preventivno deluje kada su kardiovaskularna oboljenja u pitanju. Jačanje mišića i trening ravnoteže poboljšavaju funkcionalni status, dok za kontrolu gojaznosti ili korigovanje težine je potrebno više vežbanja. Brojne studije su pokazale i pozitivan učinak na zdravlje starijih ljudi. Kretanje poboljšava mobilnost i smanjuje rizik od padova. Tokom fizičke aktivnosti mišići se snabdevaju hranljivim materijama i time jačaju, a samim tim i zglobovi postaju jači.