Jedan od najvažnijih elemenata za zdrav život jeste održavati balans između unosa i potrošnje kalorija. One su mera energije koju telo troši tokom aktivnosti i za održavanje životnih funkcija. Naša tela troše kalorije na sve, od disanja do hodanja i razmišljanja, pa je važno znati koliko kalorija je potrebno uneti kako bi telo funkcionisalo optimalno. Bitno je napomenuti da prevelika ili premala količina kalorija može dovesti do zdravstvenih problema. Unos previše kalorija može dovesti do gojaznosti i drugih zdravstvenih problema poput dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. S druge strane, nedovoljan unos kalorija može dovesti do gubitka težine, iscrpljenosti i drugih problema s kojima se telo teško nosi.

Preporučena količina kalorija zavisi od više faktora, uključujući pol, starost, telesnu težinu i fizičku aktivnost. Opšti stav je da je prosečnom odraslom muškaracu potrebno oko 2.500 kalorija dnevno, a ženama oko 2.000 kalorija. Ove brojke su samo smernice i mogu varirati u zavisnosti od individualnih potreba. Doktorka Jelena Marinković saznaćete koliko kalorija osoba treba da unese tokom dana i kako se taj broj razlikuje u odnosu na faktore kao što su starosna dob ili pol.

,,Ukoliko govorimo o osobi koja je radno aktivna i ima normalnu telesnu masu, kalorijski unos može biti od 2.500 kalorija do 3.000 kalorija. Kada govorimo o gojaznoj osobi, ne smemo da imamo nagle restrikcije. U tim situacijama se ne preporučuje gubitak koji je veći od kilogram nedeljno. Urednost je ključ svega i obroci treba da budu raspoređeni na adekvatan način. Pre odlaska na spavanje ne preporučuje se uzimanje hrane, ali se ne preporučuje ni gladovanje između obroka, odnosno velika pauza između obroka. Na duge staze ovo može da uspori metabolizam i kada na takav metabolizam dodate obilan obrok dolazi do loših posledica"smatra dr Marinković.

Ishranu je potrebno prilagoditi načinu života i individualnim potrebama da bi se osigurao adekvatan unos i očuvalo zdravlje. Osim o broju kalorija potrebno je voditi računa da li ta hrana obezbeđuje neophodne hranljive materije. Izbor hrane ima odlučujuću ulogu i zato jelovnik treba da bude raznovrstan i da sadrži povrće, voće i žitarice u većoj meri. Pasulj i sočivo drže sitost i imaju biljna vlakna koja pogoduju crevnoj flori. U mesu i mlečnim proizvodima nalazi se izvor vitamina B12 koji je bitan za zdravlje organizma. Balans i zdravi izbori su ključ očuvanja i unapređenja zdravlja.

Dragana Đurović