Policistični jajnici (PCOS) predstavljaju kompleksno endokrino oboljenje koje utiče na milione žena širom sveta. Osim karakterističnih simptoma poput nepravilnih menstruacija, cističnih promena na jajnicima i povećane količine androgena, PCOS je često povezan s drugim metaboličkim izazovima. Jedan od ključnih aspekata ovog poremećaja je insulinska rezistencija, stanje u kojem ćelije organizma ne reaguju efikasno na insulin.

Insulinska rezistencija, iako se često povezuje s dijabetesom tipa 2, igra značajnu ulogu i u razumevanju i upravljanju PCOS-om. Koja je dublje vezu između policističnih jajnika i insulinske rezistencije, kako ova dva faktora međusobno deluju i kakav uticaj imaju na zdravlje žena koje se suočavaju s ovim sindromom objasnila je doktorka Danijela Rančić iz doma zdravlja u Bačkoj Palanci.
,,Sindrom policističnih jajnika je hormonski i metabolički poremećaj koji utiče na izgled i zdravlje žene, on može biti razlog steriliteta. Kažemo da jedna od deset žena ima sindrom policističnih jajnika. Taj sindrom uključuje nekoliko karakteristika, poput retkih menstruacija i retkih ovulacija, biohemijskog ili kliničkog hipoandragonizma, povećan nivo testosterona, a to utiče na pojavu akni, seboreje, maljavosti, ćelavosti i policistični izgled jajnika. Mi često u ordinacijama vidimo policistični izgled jajnika, a 20 % pacijentkinja ima izgled policističnih jajnika, ali nemaju sindrom policističnih jajnika. Da bismo rekli za nekog da ima sindrom policističnih jajnika mora da ispunjava tri kriterijuma, a sama insulinska rezistencija povećava nivo testosterona odnosno androgenih hormona u krvi koji ometaju ovulaciju i zbog toga su posledično uzrok fertiliteta i steriliteta. Kod insulinske rezistencije kada imamo hiperinsulinemiju i povećan nivo androgena, takva klima ne pogoduje ovulaciji“ pojasnila je Rančić.

Insulinska rezistencija, kao osnovni činilac u razvoju dijabetesa tipa 2, često je prisutna kod žena sa sindromom policističnih jajnika. Njihova zajednička pojava  ima ozbiljan uticaj na zdravlje žena, ne samo kroz reproduktivne izazove već i kroz povećan rizik od metaboličkih poremećaja i kardiovaskularnih bolesti. 

Međutim, razumevanje veze između insulinske rezistencije i PCOS-a omogućava efikasnije upravljanje ovim stanjima. Integrisani pristup, koji uključuje promene u ishrani, fizičku aktivnost i kada je potrebno farmakoterapiju, može igrati ključnu ulogu u poboljšanju simptoma i očuvanju zdravlja žena koje žive s ovim sindromom.

Edukacijom je moguće produbiti razumevanje ovih povezanosti i pružiti bolje mogućnosti za dijagnostiku i upravljanje. Uprkos izazovima koje insulinska rezistencija i PCOS postavljaju, pravovremenom identifikacijom i adekvatnim pristupom moguće je pružiti resurse za optimalno zdravlje i dobro stanje. 

Dragana Đurović