Moždani udar, odnosno šlog ili cerebrovaskularni insult se javlja kao posledica  otežanog protoka kiseonika i hranljivih materija do mozga usled oštećenja krvnih  sudova.  Nakon ovoga, dolazi do neuroloških ispada i pogođeni deo prestaje sa funkcionisanjem. Postoji hemoragijski šlog oštećenja mozga usled krvarenja i ishemijski koji nastaje kao posledica začepljenja. 
„Ono što mi kao kardiolozi viđamo, to su ishemijski moždani udari, koji nastaju tako što se zapuši krvni sud u mozgu i taj okolni deo tkiva se ne snabdeva krvlju dokle god je zapušen. U kardiologiji se to događa kao posthipertenzija, dakle nelečeno,“ objašnjava dr Srđan Raspopović. 

Kako bi se izbeglo javljanje moždanog udara, važna je prevencija. U zavisnosti od prethodnog zdravstvenog stanja osobe, ona može varirati.

„Prevencija moždanog udara je kontrola hipertenzije, za njih ciljne vrednosti ne treba da prelaze 120 sa 80. Neki su opušteni povodom toga, ali ne važe ista pravila za svakog pacijenta. Dakle, za osobe koje nemaju druge bolesti ili su zdrave, ne važi isti indeks pritiska kao kod nekoga ko je već imao moždani udar. Neke srčane aritmije dovode do toga da se u srčanim pretkomorama dešava mali tromb koji, kada se otkači, odlazi u moždanu cirkulaciju i napravi šlog.“

Terapija se takođe razlikuje od slučaja do slučaja, zbog čega je važno da doktor bude pravilno upućen u zdravstveno stanje pacijenta. Na osnovu procenjenog stanja, propisuje se i kontrolisan način života, a redovna kontrola je preporuka za sve, napominje dr Raspopović.

„Kod takvih pacijenata uvodimo antikolgulantnu terapiju, dakle lekove koji razređuju krv, i tim smanjujemo rizik od moždanih udara. Pored toga, prevencija je i kontrola težine telesne, šećera i masnoća u krvi, uvođenje fizičke aktivnosti i kontrola pritiska. Bitno je da i zdravi i ljudi sa zdravstvenim problemima redovno sebe proveravaju. Mi smo zemlja visokog rizika na osnovu procena Evropskog udruženja kardiologa, jer imamo veliki procenat pušača, gojaznih osoba. Naša tradicionalna hrana ne spada u najzdravije, ali sve je to pitanje količina i navika. Posledično, imamo visok procenat pacijenata sa infarktom miokarda, sa moždanim udarom i sa komplikacijama.“