Imate pojačanu želju za slatkišima, često se odlučujete na dijete, ali i pored redovnog vežbanja i korigovane ishrane ne možete se rešiti masnih naslaga i viška kilograma. Zašto je to tako? Odgovor je u tome što vašem organizmu ne funkcioniše proces pretvaranja hrane u gorivo. Hrana bogata ugljenim hidratima razlaže se na glukozu koja organizmu služi kao gorivo. Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije ne reaguju na dejstvo insulina, zbog čega ovaj hormon ne može da ispolji svoje metaboličko dejstvo i snizi nivo šećera u krvi. Gojaznost u gornjem delu stomaka, otežano gubljenje kilograma, ali i predispozicija ako postoji u porodici osoba koja je obolela od dijabetesa, predstavljaju glavne faktore rizika. Visok krvni pritisak, povišen nivo triglicerida i snižen nivo HDL holesterola su znaci insulinske rezistencije. Osobe koje imaju insulinsku rezistenciju često osećaju umor i pospanost. Nakon 4 do 5 sati nakon jela, može se javiti i reaktivna hipoglikemija, pad nivoa glukoze u krvi. Usled toga dolazi do opšte slabosti. Žene koje su imale gestacijski dijabetes pod povećanim su rizikom od pojave insulinske rezistencije, kao i one koje imaju policistične jajnike.

Da biste sprečili nastanak insulinske rezistencije i pojavu dijabetesa tipa 2, uzimajte što manje prerađene hrane siromašne nutrijentima. Konzumirajte ugljene hidrate niskog glikemijskog indeksa, za doručak uz musli možete dodati ovas, za ručak koristite integralni hleb od zelih zrna. Povećajte unos svežeg voća i povrća. Minimalna fizička aktivnost može povećati osetljivost na insulin.