Ženama koje ostanu u drugom stanju preporučuje se kretanje i umerena fizička aktivnost, kao i i adekvatan režim ishrane koji treba da se odredi u saradnji sa lekarom. Svaka trudnica zahteva individualan pristup i režim koji odgovara stanju njenog organizma, ploda i načina života.

„Što se tiče fizičke aktivnosti, svaka trudnica ima svoj individualni sistem vežbi, šetnji i svega ostalog. Ne treba opterećivati organizam. Postoje trudnice koje ulaze u punoj formi u trudnoću i samim tim one mogu da nastave sa izraženom fizičkom aktivnošću. One mogu da nastave da idu na treninge, šetaju i bave se ostalim aktivnostima koje su i preporučene tokom trudnoće. Postoji sistem vežbi koje se mogu raditi u drugom stanju, s druge strane mogu da posete i škole za trudnice gde postoje pilates vežbe prilagođene njihovim potrebama,“ objašnjava dr Andrea Petelj Nešović iz Doma zdravlja u Kuli.
Naravno, nisu sve žene pre trudnoće bile fizičke aktivne, tako da ne treba očekivati od svih istu dozu aktivnosti tokom drugog stanja. 

„Druga grupa su žene koje nisu u posebnoj formi pa ih ni tokom trudnoće ne treba podsticati na neke ekstremno teške treninge koji bi ih doveli do zamora i do nekih teških uslova za njih i za bebu.“
U drugom stanju, žena bi trebalo da usvoji nove navike vezane za ishranu, kako bi se izbegla pojava gestacijskog dijabetesa ili nekih drugih poremećaja koji mogu ostaviti posledice na trudnicu ili bebu, napominje dr Petelj Nešović. 
„Ishrana se bazira na iznosu od 2.000 kalorija, koja će zadovoljiti potrebe i majke i bebe je preporučena. Izbacuju se koncentrovani ugljeni hidrati, slatkiši, pre svega i menjaju se kompleksnim ugljenim hidratima, proteinima, uz unos dovoljne količine vitamina i minerala, i to je jedna zdrava ishrana koja i treba tokom trudnoće da se uvede.“