Danas je dijabetes jedna od najčešćih hroničnih bolesti i predstavlja ozbiljan izazov za globalno zdravstvo. Ova bolest, koja utiče na milione ljudi širom sveta, ne samo da zahteva konstantno praćenje i upravljanje, već ima i značajan uticaj na kvalitet života pojedinca. Razumevanje kako nastaje dijabetes i ko je podložan većem riziku od ove bolesti ključno je za prevenciju i efikasno upravljanje ovim zdravstvenim izazovom.

Dijabetes se javlja kada organizam ne može pravilno da koristiti insulin, hormon neophodan za regulaciju nivoa šećera u krvi. Postoje dva osnovna tipa dijabetesa: tip 1, koji obično nastaje u ranom detinjstvu ili adolescenciji i rezultat je autoimunog napada na insulin-proizvode ćelije pankreasa, i tip 2, koji obično pogađa odrasle i povezan je s insulinskom rezistencijom i smanjenom proizvodnjom insulina.

Za mnoge, dijabetes je rezultat kombinacije genetskih predispozicija i stil života. Gojaznost, neaktivnost, nepravilna ishrana i genetska istorija su ključni faktori rizika. Međutim, važno je napomenuti da dijabetes ne bira na osnovu godina ili društvenog statusa, te da je sveprisutan u svim demografskim grupama. Više o tome kako nastaje dijabetes objasnila nam je profesorka dr Teodora Beljić - Živković. 

,,Ljudi obično kažu da ne jedu slatko, a dobili su dijabetes, a to nema veze sa slatkim već sa kalorijama, trigliceridima, mastima. Čovek koji ima u porodici šećernu bolest ne sme da bude gojazan, to je osnovna stvar. Nema veze da li će se odreći torte, čokolade, a jede pite, burek. Ono što ,,ubija“ pankreas su i gazirani napici. Omladina i stariji ljudi, kao i oni koji rade na građevini, ne piju vodu. Svi oni su pili dve litre dnevno gaziranih pića. U Americi su zabranili prodaju gaziranih napitaka u blizini škole. Pankreas neće biti direktno ubijen, ali se stvara insulinska rezistencija, pa šećerna bolest“ objasnila je Beljić-Živković.

U svetu gde dijabetes postaje sveprisutna zdravstvena briga, razumevanje uzroka ove bolesti postaje ključno oruđe u borbi protiv njenog širenja. Važno je prepoznati da dijabetes nije nužno sudbina, već rezultat kombinacije faktora na koje je moguće uticati. Preventivne mere igraju ključnu ulogu u zaustavljanju širenja ove epidemije. Promene u ishrani, redovna fizička aktivnost, i održavanje zdrave telesne mase ne samo da mogu odložiti pojavu dijabetesa, već i poboljšati kvalitet života i opšte zdravlje. Sveobuhvatan pristup koji uključuje promene u ishrani ka zdravijim opcijama, redovnu fizičku aktivnost, i održavanje zdrave telesne mase, predstavlja snažan saveznik u borbi protiv ove bolesti.

Olivera Stefanović-Stanković