Dijabetes koji se javlja kod dece je u 95 odsto slučajeva tip 1, a nastaje zbog gubitka beta ćelija u pankreasu koje luče insulin. Najčešće se ispoljava u uzrastu oko 6-7 godine, ali i u pubertetu. Ono što posebno zabrinjava jeste da i deca mlađeg životnog doba obole od dijabetesa bolesti tipa 1. Glavna karakteristika je nedostatak insulina, a lečenje se sprovodi nadoknadom insulina. Deca koja kasnije obole rađaju se potpuno zdrava. Bolest je nepredvidiva i najčešće se zakasni sa dijagnozom, jer roditelji simptome tumače na pogrešan način. Prvi pokazatelji bolesti su pojačano mokrenje koje se dešava i tokom noći, povećan apetit, smanjenje kilograma, slabost, umor i malaksalost. Gubitak težine se dešava kod one dece koja izgube apetit. Pravovremeno obraćanje lekaru smanjilo bi broj dece koja dođu tek kada nastupi ketoacidoza ili stanje dekompenzovanog dijabetesa. U slučaju ketoacidoze ili dekompenzovanog dijabetesa lečenje se sprovodi davanjem infuzije i insulina u bolnici.
 

Osnovni uzrok bolesti nije definisan. Smatra se da u određenom broju slučajeva postoji genetska predispozicija koja uz uticaj štetnih faktora kao što su infekcije, virusi, može da pokrene autoimunski mehanizam koji razara beta ćelije. Kada se uništi 80-90 odsto tih ćelija manifestuje se bolest. Slučaj sa genetski identičnim jednojajčanim blizancima, od kojih je jedan oboleo od dijabetesa tipa 1, govori nam o tome da su šanse da oboli i drugi, javlja u 30 odsto slučajeva. Deca obolela od šećerne boesti tipa 1 mogu doživeti duboku starost. Režim ishrane mora da prati potrebe deteta koje se razvija. Najbitnije je pravovremeno reagovanje i sprovođenje adekvatne terapije.

                                                                                                                                                      Autor teksta

                                                                                                                                                     Dragana Đurović