Arteriosklerotska vaskularna bolest ili ateroskleroza je bolest koja nastaje usled nakupljanja naslaga na zidovima arterija. Arterije prenose krv iz srca ka ostatku tela, a endotel je tanak sloj koji omogućava lak prolazak krvi . Kada dođe do oštećenja endotela tada nastaje ateroskleroza i na taj način se štetan holesterol taloži na zidovima arterija. Nekada naslage rastu do određene debljine kada se njihov rast stopira i osoba ne zna da ima problem. Uprkos tome naslage začepljuju arterije i to može da dovede do stvaranja ugrušaka koji dovode do moždanog udara. Koje su vrednosti lipida koje ugrožavaju zdravlje i uzrokuju nastanak ateroskleroze objašnjava nam profesorka dr. Katarina Lalilć Načelnica odeljenja za endokrinologiju i kardiovaskularne komplikacije.

,, Ono što je novo to je pokušaj da se nađe koja je to vrednost LDL-a , odnosno koliko nisko treba da spustimo vrednost tog holesterola da bismo prevenirali bolesti. Dugo godina se to razmatra i napravljen je veliki broj studija, a došlo se do zaključka da LDL holesterol treba da bude što niži. Generalno, za pacijente sa dijabetesom ta vrednost treba da bude manje od 2,6mmol/l, a za one koji su imali kardiovaskularni događaj za te pacijente se preporučuje i manje od 1,8 mmol/l. Nije dovoljna samo ishrana da se postignu ti rezultati već i primena lekova, a to su stativi i oni imaju dobro dejstvo na sam zid krvnog suda. Neko ko već ima naslage na zidovima krvnog suda statini stabilizuju te naslage, one više nisu masne i trošne i mogu da se zadrže da ne naprave novi infarkt ili moždani udar. Ni to nije sigurno rešenje, već postoje i dodatni faktori rizika. Arteroskleroza je kompleksna ona je uzrokovana ne samo poremećajem nivoa masnoća nego i poremećajem šećera, gojaznošću, fizičkom neaktivnošću, pušenjem i nizom drugih stresnih situacija. Potrebno je pregledati kompletno sve faktore rizika i onda razgovarati o tome kolika je mogućnost prevencije. 

Potraga je za što boljim i savremenijim lekom. Trenutno je u svetu aktuelna nova vrsta lekova  koji spadaju u grupu monoklonskih antitela koji deluju na mestu gde se holesterol vezuje za ćeliju i ulazi u ćeliju. Na taj način sprečava se podizanje njegovog nivoa, bez neželjenog dejstva i daju se injekcije dva puta mesečno. Monoklonski lekovi pripadaju grupi revolucionarnih lekova u lipidologiji. Tih lekova još uvek nema na našem tržištu, mnogo su skupi, ali su studije sa tim lekovima obećavajuće i pokazale su prevenciju na kardiovaskularne bolesti“.

Iako postoje rešenja u vidu terapija, promena životnog stila je svakako prvi korak u prevenciji i lečenju ovog široko zastupljenog oboljenja. Fizička aktivnost prirodno snižava nivo lošeg holesterola, kao i hrana bogata nezasićenim mastima kao što su riba, avokado, semenke, orasi. Takođe, veća pažnja je potrebna za osobe koje pripadaju grupi sa faktorima rizika, kao što je dijabetes ili ukoliko u porodici postoje članovi sa istorijom kardiovaskularnih bolesti. Ateroskleroza je uzročnik 85% svih infarkta srca i mozga.