Dijabetičar mora da jede u određeno vreme, ne sme da dočeka da bude gladan jer onda dolazi do pada šećera. Takođe, ne sme da unese mnogo prostih šećera ili previše hrane zato što isto kao što je i pad šećera poguban tako i podizanje šećera može biti neprijatno, te oba treba prepoznati na vreme.
Tokom dana su obavezna tri glavna obroka i dve, eventualno tri, užine. Dijabetičar ne sme biti gladan. Cilj dijeto terapije nije da pacijent gladuje već da nauči da jede, da bude sit - ali unošenjem namirnica koje u sebi sadrže vodu i vlakna (kupus, zelena salata...). Kaže se da je barometar zdravlja zapravo pijaca - sve što vidite na pijaci treba sad da se uzima ali to je vezano za povrće. Kada pričamo o voću, onda pričamo o desertu. O količinama povrća koje se unosimo ne treba da vodimo računa, osim kada su upitanju ona povrća koja sadrže ugljene hidrate, kao što su pasulj, krompir, grašak, pirinač... Pri konzumiranju neke od ovih vrsta povrća moramo da vodimo računa da u tom obroku ne uzimamo više ugljenih hidrata, dakle ne možemo da uzmemo ni krišku hleba. U slučaju ako ste naučili da jedete pola kilograma hleba, uspeh je ukoliko izbacite dve kriške hleba. U dijeto terapiji je trojka jedina brojka koja označava tri glavna obroka, tri sporedna, tri kriške hleba veličine dlana. Trojka je uvek prisutna i o njoj je potrebno razmišljati. Za početak kada niste sigurni koliko kalorija unosite predlog je da slikate sve što jedete tokom dana, sutradan stavite sve to isto na sto, ali podelite u pet obroka tako što ćete od svakog obroka ostaviti nešto za sledeći, a unećete dovoljno salata, sirovog povrća, imaćete ispred sebe gomilu hrane koju niste pojeli, a koja će Vam ostati za sledeći dan. 
Za emisiju govorila: nutricionista Milka Raičević